Unitolozi
Unitolozi su agresivni verski fanatici čiji je pogled na svet ozbiljno izobličen njihovom osobenom verom. Ovi ljudi ne veruju samo pobožno u Boga — veruju da njihov Bog pokušava da očisti svet od grešnika tako što čovečanstvo podvrgava iskušenju zombi apokalipse.
Unitolozi na mapi
Baza Unitologa
Istorija Unitologa
Još pre apokalipse, u zabačenom selu odsečenom od ostatka društva živela je čudna zajednica. O njima su kružile bezbrojne glasine.
Neke od tih glasina — poput priča o njihovoj uznemirujućoj i nepokolebljivoj veri — bile su istinite.
Druge su govorile o jezivim prinosima Bogu i bolnim vriscima žrtava.
Da li su te priče bile istinite, niko zapravo ne zna.
Uostalom, oni koji su ušli u selo nikada se nisu vratili.
Samo naselje bilo je veoma malo.
Imalo je samo pet kuća, štalu i crkvu, a u njemu je ukupno živelo svega dvadeset troje ljudi.
Iza njegovih ograda živela je izolovana zajednica čiji su se članovi neumorno i bespogovorno pokoravali onome što su smatrali Božjom voljom.
Religija je bila sila koja ih je ujedinjavala, a vera je bila temelj njihovih odnosa.
Već nekoliko meseci molili su se za znak od Svevišnjeg kada je, tokom još jedne dnevne službe u crkvi, negde u daljini odjeknula eksplozija.
Verski fanatici odmah su zaključili da je to znak koji su preklinjali svog Boga da im pošalje.
Nestrpljivo su čekali da saznaju šta će im ovaj predznak doneti.
Pitali su se da li treba da napuste naselje u potrazi za odgovorima ili da čekaju da im Bog pošalje novu poruku.
Čitavu nedelju molili su se Svevišnjem za vođstvo.
Zatim je, rano ujutru osmog dana njihovih molitvi, sa ogromne kapije naselja odjeknulo tupo, ritmično lupanje.
Stražari su se popeli na zidine i ugledali stvorenje koje je tek nejasno podsećalo na ljudsko biće.
Odeća mu je bila pocepana u komade.
Vilica mu je labavo visila.
Oči su mu bile prazne i zamućene.
Koža mu je imala čudnu zelenkastu nijansu.
Stvorenje je iznova udaralo glavom o kapiju, očigledno ne osećajući bol.
Na kraju su stražari primetili tamnocrvenu mrlju koja mu se stvarala na čelu i pri svakom udarcu ostavljala krvave tragove na kapiji.
Zapanjeni neverovatnom izdržljivošću stvorenja, stražari su brzo raširili vest o tajanstvenom posetiocu.
Odmah je sazvan hitan skup.
Na kraju sastanka, starešine, šokirani opisom onoga što se dogodilo, izašli su napolje da sami vide taj čudni prizor.
Čim su ugledali stvorenje, poverovali su da razumeju.
Bilo je to Božje stvorenje.
Ono što još nisu razumeli bila je njegova svrha.
Najmudriji članovi zajednice naredili su svima ostalima da čekaju.
Morali su da vide Božjeg glasnika na delu pre nego što shvate šta im je Svevišnji pripremio.
Čitavo naselje počelo je sa zadržanim dahom da prati situaciju u Los Santosu.
Sigurno, mislili su, te slepe budale u gradu ne mogu da ne prepoznaju tako očiglednu božansku poruku.
Onda je preko njihovog malog, starog radija stiglo obaveštenje.
„Mutirani“, kako su ih stanovnici grada počeli da zovu, napadali su ljude.
U tom trenutku starešine su sve shvatili.
Došlo je vreme suda.
Bog je sišao među ljude, ostavivši Svoje proroke među stvorenjima kakva svet nikada nije video, kako bi očistili Zemlju od grešnika.
Zajednica nimalo nije volela reč „zombiji“, kojom su ljudi kasnije počeli da opisuju ova sveta bića.
Zato su Božjim stvorenjima dali sopstveno ime:
Glasnici Božje volje.
Ili jednostavno:
Proroci.
Tako je za zajednicu počela nova era.
Grupa, koja je sada sebe nazivala Unitolozima, verovala je da je njena sveta dužnost da štiti i slavi Proroke.
Članovi zajednice trudili su se da što ređe dolaze u dodir sa Glasnicima Božje volje, jer su ih smatrali najčistijim Božjim stvorenjima — svetim i nedodirljivim.
Unitolozi su imali još jedan razlog da izbegavaju neposredne susrete sa Prorocima.
Stvorenja su bila slepa.
Prema rečima starešina, to je bio Božji način da zajemči nepristrasan sud.
Međutim, zbog svoje slepoće Proroci su povremeno napadali čak i sopstvene sledbenike.
Religija Unitologa zabranjivala im je da naude božanskim stvorenjima.
Zbog toga su zaključili da je jedino rešenje da mogućnost sukoba svedu na najmanju meru.
Kako je vreme prolazilo, glasine o Unitolozima širile su se okolnim krajevima.
Ali sada ljudi o njima više nisu govorili samo kao o čudnim verskim fanaticima.
Umesto toga, počele su da kruže priče o dobrim ljudima koji u ime Gospoda pročišćavaju, blagosiljaju i pomažu drugima.
Niko ne zna tačno odakle je potekao takav ugled.
Ipak, sve više ljudi počelo je da kuca na kapije zajednice, nadajući se da će prigrliti veru u višu silu i moliti se za spas i Božju milost tokom strašnih godina apokalipse.
Preživeli koji su dolazili tražeći sklonište i zaštitu unutar zidina malog naselja ubrzo su se suočili sa uznemirujućim ponašanjem njegovih stanovnika:
stalnim nadzorom,
čudnim zvucima,
i sumnjivim, prljavim kamenom na obodu naselja.
Niko ne zna da li su glasine o okrutnosti zajednice bile istinite pre Apokalipse.
Međutim, nakon pojave „zombija“, zajednica je zaista počela da čini užasna dela.
Oni koji su odbacivali njihova verovanja bivali su oteti usred noći i podvrgnuti raznim ritualima.
Na kraju tih ceremonija, jedan od starešina zabijao bi zarobljeniku ritualni žrtveni nož u čelo.
Po njihovom shvatanju, time su dokazivali svoju odanost Bogu.
Prošlo je nekoliko godina.
Na kraju je i ono malo preživelih koji su ranije posećivali naselje Unitologa prestalo da dolazi.
Starešine su isprva bili oduševljeni.
Verovali su da su Proroci uspeli da istrebe sve grešnike za neverovatno kratko vreme.
Onda su preko radija čuli nešto što ih je razbesnelo.
Obližnji grad Los Santos „konačno“ je završio izgradnju Zida koji ga je odvajao od onoga što su njegovi stanovnici počeli da zovu Pustoš.
Najmudriji članovi zajednice zaključili su da moraju pomoći Svevišnjem da shvati problem.
Da bi to postigli, smislili su plan.
Nekoliko snažnih i sposobnih muškaraca ubaciće se u grad i oteti dvoje ili troje stanovnika radi ritualnog žrtvovanja.
Unitolozi su iskreno verovali da će ritual izveden sa telom „stanovnika grada“ omogućiti Bogu da sazna za planove ljudi iz Los Santosa.
Vremenom je to postalo tradicija.
Članovi zajednice sada povremeno otimaju ljude iz grada i prinose ih na žrtvu.
Deset godina od početka Apokalipse, Unitolozi i dalje veruju u isto:
„zombiji“ su božanska bića čija je svrha da vrate pravednost ovom trulom i grešnom svetu.
U poređenju sa drugim frakcijama koje i danas postoje, Unitolozi su imali neverovatnu sreću.
Od samog početka Apokalipse već su imali sklonište, izvor hrane i sredstvo komunikacije.
Prepoznatljive osobine
Unitolozi imaju nekoliko prepoznatljivih karakteristika:
belu odeću i odore;
preteranu osetljivost na kritiku i nasilne reakcije na nju;
neprijateljstvo prema svakoj religiji ili sistemu verovanja koji se razlikuje od njihovog;
i opravdavanje nasilja kad god je počinjeno u ime njihove vere.
Jedinstvene osobine i ponašanje
Vera Unitologa je nepokolebljiva i graniči se sa ludilom.
Uskogrudi su i pokušavaju da brane svoja uverenja u gotovo svakoj situaciji.
Spremno će uraditi sve za šta veruju da njihov Gospod od njih očekuje.
S vremena na vreme Unitolozi otimaju ljude iz grada, a ređe i iz Pustoši.
Njihovi zarobljenici bivaju brutalno pogubljeni i prineti na žrtvu njihovom Bogu.
Tip ponašanja: agresivan.
Zanimljivosti
Unitolozi su neposredno doprineli nastanku proboja u Zidu koji odvaja grad od Pustoši.