Strele
Strele su najbespoštednija i najdisciplinovanija frakcija u celoj Pustoši. Zahvaljujući bogatom vojnom iskustvu, vešti su stratezi, ali ih savezi i prijateljski odnosi ne zanimaju.
Strelama je iznad svega važno samo jedno: novac.
Rado će pomoći i stanovnicima grada i ljudima iz Pustoši — ali samo za pravu cenu.
Strele na mapi
Baza Strela
Istorija Strela
Vešti i hladnokrvni.
Ljudi za koje reč „princip“ gubi svaki smisao onog trenutka kada se u priči pojavi „novac“.
Nekada su bili pripadnici privatne vojne kompanije Arrows.
Sada su jednostavno Strele.
Pre apokalipse njihove usluge bile su veoma tražene i u Sjedinjenim Državama i u inostranstvu. Učestvovali su u brojnim oružanim sukobima, stekli bogato borbeno iskustvo i naučili da razvijaju delotvorne vojne strategije.
Plaćenici su kraj leta 2012. proveli u staroj seoskoj kući u oblasti Grapeseed, koja je pripadala komandantu jedinice.
Odmarali su se i oporavljali posle dugog angažmana tokom bitke za Damask.
Vojnici sreće planirali su da ostanu u Grapeseedu do zime, ali je njihove planove osujetila eksplozija u Human Labs.
Eksplozija se dogodila dok su se opuštali u dvorištu, pekli meso na roštilju i slušali muziku.
Ubrzo posle incidenta komandant je dobio poziv od starog prijatelja iz Nacionalne garde, sa veoma primamljivom ponudom.
Plata je bila dovoljno velika da jedinica nakratko prekine odmor.
Zadatak je bio jednostavan:
zaštititi prolaz kroz Lago Zancudo od oružanog napada.
Prema informacijama koje su dobili, očekivao se napad na konvoj koji je posle eksplozije evakuisao pacijente iz psihijatrijske bolnice.
Druge informacije nisu dobili.
Nisu im rekli koliko napadača da očekuju, kakvo bi oružje mogli imati niti šta se tačno dogodilo u Human Labs.
Međutim, komandant Strela u tom trenutku nije video ništa sumnjivo u nedostatku informacija.
Sa Nacionalnom gardom već su mnogo puta sarađivali.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih ih je vlada cenila bio je jednostavan:
zadatke su obavljali efikasno i nisu postavljali suvišna pitanja.
Plata je bila odlična, a sam zadatak nije zvučao naročito teško, pogotovo što je oblast koju je trebalo da štite bila udaljena svega petnaest minuta vožnje.
Do očekivanog početka misije ostalo je više od sat vremena.
Jedinica je prikupila potrebno oružje i opremu i krenula ka oblasti Lago Zancudo.
Dobro su poznavali teren, pa su brzo zauzeli povoljne položaje i postavili malu ispostavu.
Posle nekog vremena konačno su ugledali vozilo koje je izgledalo kao da pripada pratnji.
Međutim, umesto očekivanih pet vojnih vozila, pojavilo se samo jedno.
Divlje je vijugalo s jedne strane na drugu, da bi se na kraju prevrnulo tik pored ispostave.
Nekoliko plaćenika pojurilo je ka vozilu da izvuče povređene putnike.
Dok su pokušavali da pomognu, čovek u vojnoj uniformi iznenada se bacio napred i ugrizao jednog od njih za ruku.
Ranjeni plaćenik onesvestio je pomahnitalog vojnika kundakom, vezao ga konopcem i brzo previo sopstvenu ranu.
Nedugo zatim u daljini se pojavila velika gomila ljudi koja je trčala pravo ka njima.
Što su bili bliže, plaćenici su ih sve jasnije videli.
Činilo se da niko od njih ne nosi oružje.
Komandantova prva pomisao bila je da su možda bombaši samoubice.
Ali u načinu na koji su se kretali bilo je nečeg duboko neprirodnog.
Komandant je viknuo gomili da stane.
Sačekao je nekoliko sekundi pre nego što je ispalio hitac upozorenja u vazduh.
Nisu stali.
Komandant je izdao naređenje da se puca da bi se ubilo.
Iako je odbrambeni položaj bio dobro izabran, gomili kao da nije bilo kraja.
Borba je trajala svega tridesetak minuta, ali je bila toliko žestoka da je jedinica brzo stigla do ivice iscrpljenosti.
Komandant je polako prišao nekolicini tela i pregledao ih.
Niz leđa mu je odmah potekao hladan znoj.
Ti ljudi su više ličili na životinje obolele od besnila.
Koža im je imala neprirodnu žutozelenu nijansu.
Oči su im bile zamućene, kao kod leševa u raspadanju.
Neki su čak imali penu oko usta.
Nikada ranije nije video ništa slično.
Komandant je pokretom ruke naredio svojim ljudima da uđu u vozila i pozvao prijatelja iz Nacionalne garde.
Čovek se javio tek iz trećeg pokušaja.
Kada je komandant besno zahtevao:
„Šta se, dođavola, ovde dešava?“
jedini odgovor koji je dobio bio je:
„Ne plaćaju te da postavljaš pitanja.“
Odmah zatim veza je prekinuta.
Te večeri, dok je jedinica večerala i glasno raspravljala o onome što se dogodilo, primetili su da čovek koji je bio ugrižen izgleda ozbiljno bolesno.
Lice mu je postalo izuzetno bledo.
Oči su mu bile crvene.
Jedva se pomerao.
Samo je bez treptanja zurio u svoj odrezak, blago se njišući s jedne strane na drugu.
Prošlo je svega nekoliko minuta otkako su pripadnici Strela obratili pažnju na njega, a on je iznenada preteće zarežao i bacio se na jednog od saboraca.
Brzo su ga onesvestili udarcem stolicom po glavi.
Zatim su ga vezali za tu istu stolicu.
Pripadnici jedinice bili su duboko uznemireni onim što se dešavalo.
Komandant je besno zgrabio telefon i ponovo pozvao isti broj.
Činilo se da zvonjava traje večno.
Niko se nije javio.
Ni prvi put.
Ni drugi.
Ni u jednom od pokušaja koji su usledili.
Istina je polako počela da izlazi na videlo.
Eksplozija u laboratoriji poznatoj u određenim krugovima po nehumanim eksperimentima.
Pomahnitala gomila.
Ponašanje koje je izgledalo zarazno.
Sve je previše ličilo na početak filma o zombi apokalipsi.
Njihove sumnje potvrdio je kratak prilog u televizijskim vestima.
Komandant je odmah odlučio da jedinica ostane u kući dok ne budu evakuisani.
Do tada će im imanje biti tvrđava.
Iste večeri ojačali su ogradu svim materijalom koji su uspeli da pronađu.
Kasnije te noći, dvojica snažnih pripadnika jedinice odnela su bivšeg saborca u podrum.
Pre toga su svaki otkriveni deo kože prekrili debelom tkaninom i obmotali je sa nekoliko slojeva lepljive trake radi dodatne zaštite.
Zaraženi čovek više nije bio njihov prijatelj.
Sada je bio pretnja opstanku cele jedinice.
Dok mu je jedan držao jastuk preko glave, drugi je izvukao Glock 19 iz futrole i ispalio mu metak pravo u lobanju.
Iste noći sahranili su ga ispod drveta u dvorištu.
Dva dana posle eksplozije, do seoske kuće stigla su tri vojna vozila.
Među neočekivanim posetiocima bio je i komandantov stari prijatelj iz Nacionalne garde.
Kada neko toliko važan lično dođe u posetu, situacija je očigledno ozbiljna.
Ponudio je privatnoj vojnoj kompaniji još jedan plaćeni ugovor.
Trebalo je da pomognu Nacionalnoj gardi u zaštiti grada, jer je rukovodstvo zemlje odlučilo da odvoji San Andreas od zaražene teritorije izgradnjom ogromnog Zida.
Zauzvrat će biti izdašno plaćeni.
Komandant je pristao pod jednim uslovom:
kada izgradnja Zida bude završena, on i njegovi ljudi biće evakuisani u grad.
Tako su prošle naredne dve godine.
Strele su radile uz Nacionalnu gardu, štiteći obične građevinske radnike od talasa zombija koji su ih napadali tokom izgradnje Zida.
Kada su završni radovi na projektu okončani, jedinici je rečeno da sačeka nekoliko dana dok se njihova evakuacija u grad zvanično ne odobri.
Prošlo je nekoliko dana.
Zatim nedelja.
Zatim mesec.
Odgovor nikada nije stigao.
Na kraju više nisu videli razlog da čekaju.
To je postala prekretnica u njihovoj istoriji.
Bili su ljudi koji su radili gotovo isključivo za vladu.
Ljudi koji su joj verovali.
Te Strele više nisu postojale.
Sada su postojale samo Strele:
ljudi spremni da urade sve što je potrebno da bi preživeli.
Ljudi spremni da pomognu onome ko najviše plati.
Od tog trenutka principi im više ništa nisu značili.
Važila je samo lična korist.
Šta bi se drugo moglo očekivati od sveta koji tone u Apokalipsi?
Deset godina posle eksplozije u Human Labs, Strele i dalje nude svoje usluge kao veoma iskusni plaćenici.
Međutim, zbog onoga što su doživeli dok su preživljavali Apokalipsu, svoje usluge više ne ograničavaju samo na državne organizacije.
Prepoznatljive osobine
Strele imaju nekoliko prepoznatljivih karakteristika:
stroge vojne uniforme u kaki bojama, uredno vezanu ili pažljivo sređenu kosu i čestu upotrebu vojnih izraza i citata u razgovoru.
Jedinstvene osobine i ponašanje
Strele ne smeju da sklapaju saveze sa frakcijama, jer im je novac uvek na prvom mestu.
Međutim, kao profesionalni plaćenici, smeju da sklapaju ugovore sa drugim organizacijama — uključujući i državne agencije.
Tip ponašanja: neutralan.
Zanimljivosti
Ispod jednog drveta u bazi Strela nalazi se grob plaćenika koji se zarazio nakon što je ugrižen tokom njihove misije prvog dana apokalipse.
Strele su prvobitno bile zadužene da čuvaju put kojim je trebalo evakuisati pacijente psihijatrijske bolnice — ljude koji će kasnije postati Rejderi.