Konkord
Konkord je frakcija koja predvodi Pustoš. Njeni članovi su nekada radili za dobrobit grada, ali su izdani i ostavljeni da umru na zaraženoj teritoriji. Od tada Konkord radi na tome da sve stanovnike Pustoši ujedini pod svojim vođstvom i pripremi ih za ustanak.
Konkord na mapi
Baza Konkorda
Istorija Konkorda
Pre Apokalipse Konkord nije postojao kao frakcija. Njegovi budući članovi bili su obični ljudi, od kojih se većina pre izbijanja zombi virusa nije ni poznavala.
U julu 2014. završena je izgradnja Zida koji je odvajao Los Santos od takozvane Pustoši.
Ubrzo zatim počele su da isplivavaju informacije koje su ukazivale da je na teritorijama van kontrole grada ostalo mnogo više preživelih nego što se ranije mislilo. Neki od njih očajnički su tražili sklonište i bezbedno mesto za život.
Mnogi od tih ljudi iznova su pokušavali da uđu u grad.
Dolazili su do kontrolnih punktova i satima čekali, preklinjući vojnike za pomoć, ali vojska je samo odmahivala glavom i odbijala ih.
Objašnjenje je uvek bilo isto: puštanje u grad predstavljalo je prevelik rizik, jer su možda već bili zaraženi.
Čak i kada je razvijen brzi test kojim se mogao utvrditi nivo zaraženosti osobe, preživelima je i dalje bio zabranjen ulazak u grad.
Ljudi koji će kasnije postati članovi Konkorda tada su bili obični stanovnici Los Santosa iz potpuno različitih slojeva društva — od lučkih radnika do političara.
Počeli su da primećuju čudne predrasude prema ljudima koji nisu želeli ništa više od prilike da žive, a ne samo da preživljavaju.
Ogorčeni takvom nepravdom, počeli su da organizuju proteste ispred Gradske kuće.
Prolazili su meseci.
Vremenom je gomila okupljena ispred zgrade gradske uprave postajala sve veća, a svest o diskriminatorskom ponašanju lokalne vlasti širila se Los Santosom.
Onda je, u maju 2015, vlada Los Santosa donela radikalnu odluku.
Pod izgovorom pregovora, zvaničnici su sve demonstrante pozvali u Gradsku kuću.
Kada su ušli, demonstranti su drogirani i tajno prebačeni iza Zida.
Vlada je zatim preostalim građanima saopštila da su obe strane posle pregovora postigle kompromis: demonstranti su se navodno dobrovoljno javili da odu u Pustoš, prikupe informacije, organizuju preživele koji žive iza Zida i utvrde da li su zaraženi.
Drugim rečima, lokalna vlast je izmislila priču po kojoj je sve bilo dobrovoljno.
Stvarnost je bila mnogo surovija od verzije namenjene radoznalim ušima.
Grupa ljudi koji ništa nisu slutili jednostavno je prebačena iza Zida i ostavljena kod starog, napuštenog aerodroma.
Njihova sudbina bi najverovatnije bila tragična da im u pomoć nisu priskočili Old Man Joe i Izgubljeni.
Old Man Joe je neka vrsta lokalnog heroja.
Spasavao je ljude iz situacija toliko opasnih da ih je teško i zamisliti, mada to nikada ne radi samo za „hvala“.
Njegova cena je čokolada.
Toliko košta spas kada tvoj spasilac slučajno ima neizlečivu slabost prema slatkišima.
Izgubljeni su jedna od najmirnijih frakcija koje deluju van grada.
Iako bajkeri žive prilično izolovano, nisu neprijateljski raspoloženi prema zalutalim stanovnicima grada ili preživelima koji lutaju Pustoši.
Bajkeri su bespomoćnoj grupi ponudili privremeni smeštaj u svojoj bazi.
Ubrzo po dolasku ispostavio se problem: u šupi u kojoj su spavali Izgubljeni jednostavno nije bilo dovoljno mesta za sve.
Srećom, leto je bilo toplo, a vreme im je dozvoljavalo da nekoliko noći provedu napolju.
Ipak, zbog takve situacije pronalaženje stalnog skloništa za pridošlice postalo je mnogo hitnije.
Kada je grupa izabrala vođu, na brzinu su počeli da sebe nazivaju Minutmenima.
Trebao im je tačno jedan minut da izaberu vođu i preispitaju pogled na život u svetlu novih okolnosti.
Vođa Izgubljenih poveo je novoizabranog vođu Minutmena u svojevrsnu „turu“ po Pustoši u potrazi za pogodnom teritorijom na kojoj bi se grupa mogla nastaniti.
Prva nedelja potrage nije donela rezultate.
Međutim, osmog dana aktivnog istraživanja zaraženih teritorija, dvojica vođa konačno su otkrila mesto na kojem bi se Minutmeni mogli nastaniti.
Bila je to stara kućica koja je izgledala kao da je napuštena više od pet godina.
Imanje je već bilo ograđeno, mada je ograda zahtevala ozbiljne popravke i ojačanja.
Samo dvorište je odavno zaraslo u visoku travu i korov i trebalo ga je raščistiti pre nego što bi se imanje moglo udobno koristiti.
Spolja kuća nije izgledala naročito strašno.
Prozori su bili razbijeni, a na nekoliko zidova videle su se pukotine, ali je u celini zgrada izgledala kao da može da izdrži još bar par godina i bez popravki.
Unutra su prostorije bile prašnjave i prljave.
Delovi plafona su se urušili, pesak i zemlja spolja prekrivali su delove poda, a u pojedinim delovima zgrade proširilo se rastinje — mahovina, trava, pa čak i buđ.
Čišćenje i popravka kućice trajali bi mesecima.
Ipak, bila je dobro smeštena, a imanje je bilo prostrano i već gotovo pogodno za stanovanje.
Zbog toga je vođa Minutmena odlučio da se nasele tu, umesto da i dalje smetaju Izgubljenima i budu im na teretu.
Za nedelju dana Minutmeni su se potpuno preselili u novu bazu.
Narednih šest meseci radili su neumorno.
Ojačali su ogradu, očistili prostorije od prljavštine i rastinja, popravili stari nameštaj i napravili nove komade za enterijer.
Istovremeno su nastavili da čiste korov sa okolne teritorije i ulepšavaju dvorište biljkama, cvećem, žbunjem i drvećem.
U međuvremenu, Minutmeni su počeli da grade odnose sa lokalnim stanovništvom.
Zahvaljujući Izgubljenima, glasine o novim stanovnicima Pustoši širile su se neverovatno brzo.
Ispostavilo se da su bajkeri često odlazili u grad i da su mnogo čuli o ljudima koji su se borili za prava onih koji su ostali zarobljeni iza Zida.
Kako su tačno uspevali da uđu u Los Santos, Minutmenima je ostalo misterija.
Bilo je jasno, međutim, da ne koriste strogo čuvane kontrolne punktove.
Bajkeri su najverovatnije znali za neki drugi način da neprimećeno uđu u grad.
To je Minutmenima mnogo koristilo.
Njihov ugled među ostalim stanovnicima Pustoši znatno je porastao, pa su se mnogo brže uklopili u lokalnu zajednicu.
Upravo tada su došli do važne spoznaje.
Samo preživljavanje više nije bilo dovoljno.
Želeli su da ujedine frakcije Pustoši pod svojim vođstvom protiv zajedničkog neprijatelja:
grada koji ih je napustio.
Od tog trenutka prestali su da sebe nazivaju Minutmenima.
Sada su imali veći cilj — da postanu jedno sa ljudima Pustoši.
I tako su počeli da sebe nazivaju Konkord.
Kako je vreme prolazilo, Konkord je saznavao sve više o običajima, uslovima života, tajnama i trikovima preživljavanja u Pustoši.
Otkrili su i da su Izgubljeni zaista ilegalno ulazili u Los Santos.
U Zidu je postojao proboj.
Pojavio se ubrzo nakon završetka izgradnje.
Zbog nemarne gradnje i nestabilnog tla, zemlja se slegla na mestu daleko od naseljenih delova, zbog čega se urušio čitav deo Zida.
Možda su građevinski radnici, zato što je baš taj deo bio toliko udaljen od naseljenih oblasti, odlučili da uštede vreme i materijal.
Niko to ne zna pouzdano.
Bitno je bilo to što su frakcije sada imale način da povremeno uđu u grad.
Ranije su te odlaske obavljali Izgubljeni.
Kupovali su hranu do koje je u Pustoši bilo teško doći, benzin, ponekad odeću i razne stvari koje su tražili lokalni stanovnici.
Vremenom je, međutim, Konkord preuzeo tu ulogu kako bi učvrstio odnose sa drugim frakcijama.
Kad god bi ulazili u grad, članovi Konkorda nosili su maske koje su im skrivale lica, široku odeću i druge stvari kojima su prikrivali identitet.
Konkord je većinu oružja nabavljao trgovinom, obično u zamenu za robu donetu iz grada.
Deset godina od početka Apokalipse, Konkord je stekao snažan ugled među stanovnicima Pustoši.
Godinama napornog rada njihova baza pretvorena je u udobno i gostoljubivo mesto koje su često posećivale druge frakcije tražeći gde da se odmore i opuste.
Što je Konkord bio prijateljskiji prema Pustoši, to je njegov stav prema gradu postajao neprijateljskiji.
Sećanje na izdaju koja ih je osudila na život iza Zida nikada nije izbledelo.
Prepoznatljive osobine
Članovi Konkorda mogu se prepoznati po plavoj odeći i maskama koje skrivaju veći deo lica i otežavaju identifikaciju.
Jedinstvene osobine i ponašanje
Konkordu je zabranjeno da sklapa saveze sa sindikatima.
Umesto toga, frakcija održava obostrano korisne odnose sa svim frakcijama Pustoši i strogo joj je zabranjeno da ratuje sa njima.
Teritorija Konkorda smatra se i bezbednom zonom i služi kao mesto gde stanovnici Pustoši mogu da se odmore.
Tip ponašanja: agresivan prema stanovnicima grada, prijateljski prema stanovnicima Pustoši.