Rejderi
Rejderi su jedna od najneprijateljskijih frakcija u Pustoši. Pre apokalipse bili su pacijenti na lečenju u psihijatrijskoj bolnici, gde su se borili s teškim mentalnim poremećajima koji su izazivali nekontrolisanu agresiju.
Njihovo lečenje prekinuli su eksplozija u Human Labs i potonje premeštanje zbog nastale pretnje.
Njihovoj terapiji, međutim, nikada nije bilo suđeno da se uspešno završi.
Rejderi na mapi
Baza Rejdera
Istorija Rejdera
Rejderi su frakcija čije poreklo seže daleko pre apokalipse.
Većina njenih budućih članova bili su pacijenti psihijatrijske bolnice, gde su se lečili.
Život im nikada nije bio lak. Patili su od raznih mentalnih poremećaja koji su se često završavali agresijom, a potom i nekontrolisanim nasiljem.
Iako su mnogi pacijenti već dugo bili na lečenju — neki čak i po nekoliko godina — bolničko osoblje nikada nije uspelo da izleči stanja koja su predstavljala opasnost i za same pacijente i za ljude oko njih.
Godine 2012, kada se dogodila eksplozija u Human Labs, uprava bolnice odlučila je da sve pacijente premesti u drugu ustanovu kako bi izbegla rastuće rizike.
Tokom premeštaja, koji je obezbeđivala vojska, konvoj je naleteo na ogromnu hordu zombija i nije uspeo da se odbrani.
Nekolicina srećnika koji su uspeli da pobegnu brzo se okupila i krenula u potragu za zalihama:
hranom, vodom i oružjem.
Posle skoro celog dana hoda, do večeri su pronašli mali pab.
Iznutra su se čuli glasovi.
Odbegli pacijenti su se na brzinu naoružali onim što su našli u dvorištu — metalnim cevima, daskama izbodenim ekserima i velikim oštrim kamenjem — a zatim upali u skučeni lokal i brzo pobili ljude unutra.
Nekoliko žrtava imalo je pištolje, a jedan od mrtvih imao je sačmaricu.
Međutim, gosti bara bili su potpuno zatečeni i nisu uspeli da pruže otpor iznenadnom napadu.
Iste noći bivši pacijenti odlučili su da sebe nazovu Rejderi, nadahnuti uspešnim prvim prepadom u svom novom životu.
Iako su Rejderi bili agresivni, bili su daleko od glupih.
Od materijala koji su uspeli da nađu brzo su podigli čvrstu ogradu oko zauzetog paba, štiteći se od zombija.
Bazu su, međutim, retko koristili.
Rejderi nisu bili ni plemeniti ni pošteni.
Najveći deo vremena provodili su lutajući Pustošom u potrazi za lakim plenom.
Tražili bi grupe preživelih i pretvarali se da su slabi i miroljubivi.
Rejderi su obično izbegavali vatreno oružje i više voleli borbu izbliza.
Koristili su obično hladno oružje poput noževa, satara i sekira iz paba, ali i improvizovanije oružje, poput palica izbodenih ekserima i debelih grana zašiljenih u koplja.
Onima koji su bili sposobni da se dostojno bore prsa u prsa ponekad bi ponudili priliku da im se pridruže.
Takvi ljudi su, međutim, bili retki, a pobeda u borbi nije bila jedini uslov.
Rejderi su prezirali slabost u svakom mogućem obliku.
U njihovoj frakciji pojmovi empatija, saosećanje i milost smatrani su sinonimima za slabost.
Svako ko bi oklevao makar i delić sekunde tokom pljačke ili ubistva odmah bi bio poslat na onaj svet.
Kako je vreme prolazilo i frakcija narasla na dvadesetak članova, Rejderi su počeli da napadaju otvoreno.
Pljačkali su i ubijali ljude, a ponekad bi žrtve onesvestili i odvukli u svoju bazu da učestvuju u brutalnim borbama golim rukama za preživljavanje.
Pravila njihove igre bila su jednostavna:
ako nesrećni zarobljenik uspe da pobedi jednog od Rejdera, navodno bi mu bilo dozvoljeno da ode.
Ono što niko nije znao jeste da poštenje nije bila osobina koju su Rejderi posedovali.
U tim borbama su uvek varali.
Koristili su džepne noževe, oštre komade stakla, kamenje i druge prljave trikove — poput bacanja šake peska u lice protivnika — da bi ga dezorijentisali ili mu naneli potencijalno smrtonosne povrede.
Frakcija je počela da napada i ljude koji su putovali automobilima, otimajući im vozila za sopstvene potrebe.
Kako je vreme odmicalo, Rejderi su postajali sve brutalniji, nemilosrdniji i nezasitiji.
Obični, uglavnom bespomoćni preživeli više im nisu bili dovoljni.
Počeli su da ciljaju mnogo veći plen, poput naoružanih pošiljki municije i medicinskih zaliha.
U početku su Rejderi te konvoje napadali haotično.
Ne samo da su se često vraćali praznih ruku, već su se vraćali i ranjeni.
Na kraju ih je nekoliko neuspelih prepada koštalo života više članova.
Primorani da se smire i oporave od gubitaka, Rejderi su počeli da razrađuju prave planove za napade na konvoje sa zalihama.
Ironično, tehnike opuštanja koje su naučili tokom lečenja nekontrolisane agresije pokazale su se izuzetno korisnim.
Još u psihijatrijskoj bolnici, kad god bi pacijenti postali agresivni, lekari su ih slali na seanse meditacije koje su im pomagale da kontrolišu bes i smire se.
Sobe za meditaciju bile su zvučno izolovane, a pacijenti bi satima bili sami sa sobom, učeći tehnike koncentracije i vrednost strpljenja.
Ovog puta, umesto da naslepo jurnu u bitku, čekali su pravi trenutak.
Putevi zakrčeni napuštenim vozilima išli su Rejderima u prilog.
Vojni konvoji morali su sporo i oprezno da prolaze kroz teške deonice puta.
Kada su jedan takav konvoj sa zalihama napali zombiji dok je prolazio kroz naročito težak deo puta, Rejderi su povukli potez.
Izbušili su pucnjima gume vozila u konvoju, sprečavajući vojnike da se pregrupišu ili pobegnu.
Rejderi su zatim sačekali jutro, kada je broj zombija opao na prihvatljiv nivo.
Tek tada su dovezli sopstvena vozila do konvoja.
Deo frakcije je utovarivao vojne zalihe, dok su se ostali branili od preostalih zombija.
Na njihovu sreću, tih stvorenja više nije ostalo mnogo.
Rejderi nikada nisu prestali da izvode iznenadne i spontane napade.
Samo su postali oprezniji u načinu na koji ih izvode.
Uprkos psihološkoj pomoći koju su nekada dobijali, deset godina života u apokalipsi i potpunom bezakonju na kraju je uzelo danak.
Sa apsolutnom slobodom da rade šta god žele, Rejderi su se potpuno prepustili svojim mentalnim poremećajima, agresiji i okrutnosti.
Pokreće ih želja za preživljavanjem, ljubav prema haosu i potreba da pokažu svoju moć.
Rejderi često napadaju i bespomoćne i naoružane ljude kako bi dokazali svoju nadmoć nad drugima.
Prepadi su im i glavni izvor resursa.
Prepoznatljive osobine
Rejderi imaju nekoliko prepoznatljivih osobina.
Obično nose jednostavnu, prljavu, sivu odeću.
Kosa im je ili kratko ošišana ili čvrsto vezana, a često nose maske koje ih štite od peska i prašine.
Izuzetno dobro poznaju Pustoš.
Nekontrolisani izlivi agresije česti su među njima, kao i razgovori sa samima sobom i sa „glasovima u glavi“.
Jedinstvene osobine i ponašanje
Rejderi su nestabilni i izuzetno agresivni.
Mogu da otimaju ljude širom Pustoši i organizuju borbe na život i smrt.
Drugi učesnik takve borbe može biti drugi zarobljenik, sam pripadnik Rejdera, pa čak i zombi.
Rejderi mogu i da prodaju otete ljude Adeptima i Unitolozima.
Tip ponašanja: izuzetno agresivni.
Zanimljivosti
Prvog dana apokalipse Rejderi su napali isti pab u kojem su Izgubljeni bili ranije tog dana.
Jedan od bivših pacijenata psihijatrijske bolnice u kojoj su se Rejderi nekada lečili sada živi prilično izolovanim, ali mirnim životom.
Čak pomaže preživelima koji se nađu u nevolji.
Veći deo svog života pre apokalipse ostavio je iza sebe, iako se nekih stvari pokazalo nemoguće odreći.
Jedna od njih bila je njegova ljubav prema čokoladi — navika koju je stekao tokom lečenja depresije.